Analiza sistema Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 21

УВОД
"Информација је знање на коме се базира доношење одлука, или прецизније, информације су обавјештења и подаци који у правом моменту у одговарајућој форми стоје на располагању органу или појединцу, тако да доношењу одлуке и предузимање акције може да се приступи при оптималном степену информисаности."
Информационо-комуникационе технологије (ICT) сматрају се једним о кључних фактора, или главних покретачких снага промена у савременом глобалном свету. Омогућавајући несметани информациони ток на свим нивоима, велику транспарентност података, информација, знања и значајну доступност свих делова тржишта, како великим тако и оним средњим и малим учесницима, ICT отварају нове перспективе за владе, компаније и људе поједничано. Са друге стране, већа или мања доступност и расположивост ICT потенцијала води ка новим линијама раздвајања измедју оних који су схватили значај и адекватно почели да примењују нове ICT алате и технологије и оних који то нису сагледали и нису дали довољан степен приоритетности трансформацији својих економија према друштвима заснованим на знању и коришћењу ICT потенцијала.
Последњих неколико деценија догодиле су се многе значајне промене у комуникационим технологијама - у употребу су ушле факс машине, мобилни телефони, сателитске антене, системи са гласовним порукама, кућни рачунари који се повезују са пословним мрежама и Интернетом.
Резултат тесне везе рачунарске и комуникационе технологије данас су телекомуникације, тј. електронски пренос података свих врста - текста, графике, видео, звука, преко различитих комуникационих канала као што су јавне телефонске мреже, приватне кабловске линије, микроталасне линије, сателитски пренос. Тако се долази до телекомуникационих или рачунарских мрежа. Већина предузећа поставила је своје информатичке ресурсе на мреже, а све већи део пословања, банкарства, образовања, обавља се преко мрежа.
Као елементарни проблем државе, проблем незапослености ставља у позицију службе/агенције за запошљавање у позицију организација које су у жижи интересовања државе, грађана, појединаца. Такође их ставља у позицију организација које брже од других морају да модернизују своје услуге, да имају професионално особље које ефикасно и ефективно спроводи послове и активности из свог делокруга рада. Није ретко да их прати константно незадовољство оствареним резултатима од стране државе, јавног мњења или појединаца. У оквиру Европске и Националне стратегије запошљавања активна политика тржишта рада представља важан елемент који службе за запошљавање обавезује на осмишљавање различитих форми флексибилних интервенција на тржишту рада које ће довести до повећања стопе запослености (према Европској стратегији запошљавања до пуне запослености).
Посматрајући функције служби за запошљавање, послове које врше службе за запошљавање у већини европских земаља, може се уочити да се базирају на истим полазиштима, која су усмерена на клијенте тражиоце запослења и послодавце са једне стране, и на остваривање одређених законских права и бенефиција са друге стране. Уочава се да сличан законски оквир који незапослено лице посматра као активног тражиоца запослења који уз мере службе за запошљавање лакше долази до посла, остварује одређена права и има одређене обавезе. Посматрано у општем правном и организационом амбијенту у којима настају савремени системи јавне управе у земљама у транзицији, уочава се да одлучујући утицај имају две правне школе: континентална - европски правни круг „Civil Law“ и англосаксонски правни круг „Common Law“. Земље које су усвојиле Континентални систем на гла шавају значај правног система и његових инструмената и највећи број запослених на руководећим местима су правници (у Немачкој, Француској, Италији, у већини земаља у транзицији). Међутим, иако се рад у институцијама, орга низацијама које припадају јавној управи темељи на правном систему, уочљиво је да имају отворене могућности за спровођење послова и задатака са пуно иницијативе, креа ти вности, кроз рад у тиму, проактивне идеје – иновације у раду, преузимање одговорности, транспарентно и у сарадњи са другим организацијама и често цивилним сектором, што су елементи англосаксонске школе. То потврђује и рад у НСЗ, која функционише и ради у оквиру јавне управе земље у транзицији, усмерене на пружање услуга и управљање, уз ко н стантан мониторинг и надзор којим се заправо контролишу резултати, а не процеси. Кроз реформе које се спроводе до ла зи се до приближавања новом јавном менаџменту који је прилагођен европском и светском окружењу и који се темељи на основним принципима: легалитет, професионалзам, ефикасност и друштвена правда.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]